Вечити Јеврејин - Der ewige Jude (прочитајте опис)

Указом др. Јозефа Гебелса, министра образовања и пропаганде, 1940. године, истоимено министарство Трећег немачког рајха, организовало је и финансирало снимање документарно-пропагандног филма "Вечни Јеврејин" (Der ewige Jude) у режији Фрица Хиплера.
Садржај филма, како се наводи у најави филма, настоји да прикаже Јевреје какви заиста јесу, пре него навуку маску цивилизованог европског човека. Већина сцена снимљена је у Варшави, у највећем јеврејском гету Европе тог доба.
Садржај филма је контроверзан. Већи део приказаног материјала одговара стварности феномена међународног јеврејства, пошто Јевреје приказује као деструктивни, декадентни и субверзивни страни елемент инфилтриран у народе широм света ради њиховог паразитског експлоатисања и подривања народног духа, тј. традиционалних верских, моралних и других темељних животних начела, а све то ради остарења јеврејског вечитог плана поробљавања целог човечанства.
У одређеним сенквецама филм је крајње неумесан и малициозан, као што је сцена поређење Јевреја са пацовима коју прати нарација: «пацови су штеточине животињског царства, а Јевреји су штеточине људског рода и на сличан начин шире болести и поквареност». Ову пренаглашеност је и сам Гебелс окаратерисао као: «превише агресивном» пропагандом, опредељујући се касније за суптилнију антијеврејску поруку чији израз је био и остао изузетно успешан филм "Јеврејин Зис" (Jud Süß).
Негативна страна филма је историјска ретроспектива јеврејског народа везана за период Старог Завета, која је из хришћанске тачке гледишта апсолутно неприхватљива. Наиме, старозаветна кретања јеврејског народа као богоизабраног и боговођеног народа, нарочито њихов чудесно прелазак из Египта у Обећану земљу, исувише су банализована и до светогрдности профанисана. На другом месту, филм замера хришћанству да је величањем Старог Завета и јеврејских пророка допринело релативизацији зле природе јеврејства, што свакако није тачно јер Црква јасно прави разлику између старозаветних Јевреја као богоизабраног народа преко којих је човечанству дошло спасење - Христос, и новозаветних христоубица, сатаноизабраних Јевреја, по речима самог Христа: "синова ђавољих", преко којих ће човечанству доћи вечна пропаст.
Због наведених недостатака, филм "Вечити Јеврејин" не може бити афирмисан као пример антијеврејског просветног програма било које национално свесне хришћанске нације. Са друге стране он је драгоцено сведочанство једног прохујалог времена и покушаја немачке нације да се избори са вечитим проблемом који вековима тишти не само хришћански свет, већ и цело човечанство, а кога Свето Писмо назива “тајном безакоња” (2.Сол.2:7). А “тајна безакоња”, тотална и најстрашнија глобална тиранија, ће заиста у завршници земаљске историје на кратко време завладати светом са јеврејским Машијахом – антихристом на челу, “кога ће Господ Исус убити духом уста својих и уништити појавом свога присуства” (2.Сол.2:8). Наравно, ми “тајну безакоња” не можемо спречити, јер све то треба да се деси (Мк.13:7), али је можемо уз помоћ Божију на неко време одложити, ради спасења што већег броја људи. Дужност сваког хришћанина је да наше ближње заштитимо , да их упозоримо на оно што сами не увиђају. И зато не смемо ћутати када је у питању дело од највеће важности, какво је дело спасења људских душа, а филм “Вечити Јеврејин“ и поред озбиљних недостатака ипак нас враћа је један другачији дискурс светоназора не оптерећеног страхом од Јевреја и као такав нам разоткрива и указује главне земаљске носиоце “тајне безакоња”, главне покретаче велике апостасије, која се од пре извесног времена почело ширити незамисливо силно, брзо, слободно и отворено, као претходница доласку непријатеља Христовог.